Udala sam se vrlo mlada, nisam imala ni punih 18 godina. On je imao 30 ali meni to nije smetalo, vloljela sam ga više nego sebe. Danas imamo 3 sina i mislila sam da mi sreću ne može ništa pokvariti, ali… saznala sam da me muž vara. Duže vremena sam sumnjala, ali nisam željela da vjerujem. Danas mu je stigla poruka od ljubavnice koju sam pročitala i bilo mi je jasno. Poruku sam izbrisala i umjesto mog muža ja otišla do hotela gdje je trebao biti “sastanak”. Kada je otvorila vrata hotelske sobe prvo sam se šokirala kada sam vidjela ko mu je ljubavnica, par sekundi ostala ukipljena, a onda sam je žestoko napala, verbalno naravno mada sam željela i fizički da je naučim pameti.
Počela je da plače i zamolila me da uđem u sobu. Klinka tek napunila 17 godina, živi sa majkom i skoro pa nemaju od čega da žive. Kada mi je rekla “pa nije valjda da misliš da uživam sa starcem koji je 30 godina stariji od mene” bilo mi je jasno i sjetila sam se tatinih riječi kada sam se udavala da je moj muž bolesnik koji voli djecu.
Na koga sada da se ljutim, na muža, klinku kojoj se gadi da bude sa mojim mužem ili na sebe jer nisam slušala roditelje???
