U poslednjih nekoliko godina, televizijski pejzaž Bosne i Hercegovine prolazi kroz značajne transformacije. Najnoviji u nizu događaja – gašenje Al Jazeere Balkans (AJB) – pokrenuo je ozbiljna pitanja o budućnosti nezavisnog informisanja, medijskoj održivosti i sve većem uticaju medijskih kuća povezanih sa Srbijom.
📉 Gašenje AJB: Više od poslovne odluke?
Al Jazeera Balkans, poznata po kvalitetnom novinarstvu i neutralnom pristupu, zatvorila je svoja vrata, ostavivši bez posla oko 200 medijskih profesionalaca u sarajevskoj centrali. Iako se u saopštenju navodi da je razlog finansijske prirode, stručnjaci ukazuju na širi geopolitički kontekst i potencijalni pritisak međunarodnih odnosa na ovu odluku.
Zatvaranjem ove redakcije, BiH je ostala bez jednog od retkih izvora informacija koji je redovno pokrivao teme od javnog značaja iz objektivne i uravnotežene perspektive.
📡 Televizijsko tržište u BiH: Novi akteri, novi tokovi
Nakon odlaska AJB-a, u BiH ostaju tri veće regionalne televizije:
- N1 – deo CNN mreže (srednjoročna neizvesnost)
- Euronews Balkans
- Newsmax Adria
Međutim, ono što izaziva pažnju jeste da su dve preostale televizije povezane sa Telekomom Srbije, kompanijom u većinskom državnom vlasništvu. Ova povezanost otvara legitimna pitanja o političkom uticaju na uređivačku politiku, posebno s obzirom na česte nastupe zvaničnika Srbije i Republike Srpske na ovim kanalima.
🔄 Promena vlasničkih struktura i mogući domino efekat
Posebnu zabrinutost izazvalo je nedavno preuzimanje kablovskog operatera SBB od strane Telekoma Srbije, uprkos političkom sukobu osnivača United Grupe i vlasti u Beogradu. Ova akvizicija, prema nekim izvorima, može signalizirati i kraj emitovanja N1 televizije u BiH, što bi dodatno suzilo prostor nezavisnog novinarstva.
Ako bi se i to ostvarilo, ostali bi samo mediji čiji je vlasnički kapital ili direktno ili indirektno povezan sa institucijama iz Srbije – što bi dovelo do izrazite neravnoteže u informativnom prostoru Bosne i Hercegovine.
🇧🇦 Gde je podrška domaćim medijima?
U ovakvom kontekstu, ključno je postaviti pitanje: gde je podrška domaćim televizijama? Dok regionalni akteri uživaju snažnu finansijsku logistiku i stabilne izvore prihoda, domaće TV kuće u BiH često preživljavaju zahvaljujući entuzijazmu zaposlenih, donacijama i neizvesnim tržišnim modelima.
📌 BH Telecom, kao vodeći telekom operater u BiH, mogao bi imati ključnu ulogu u podršci domaćem medijskom sektoru. Nažalost, i dalje nema jasne strategije kojom bi se:
- podržala domaća produkcija,
- obezbedila pravedna distribucija TV sadržaja,
- i uvela naplata emitovanja za strane televizijske kanale.
🛡️ Šta bi BH Telecom mogao (i trebao) da uradi?
Uporedimo praksu: Telekom Srbije direktno finansira kanale koji su mu strateški važni, plaćajući ih po broju korisnika. Takva praksa omogućava tim medijima da razvijaju originalni sadržaj, zapošljavaju novinare i održavaju produkciju.
S druge strane, domaće televizije u BiH često ne dobijaju nikakvu nadoknadu za svoje prisustvo na Moja TV platformi, čime se stvara nejednak položaj u tržišnoj utakmici.
🟡 BH Telecom bi mogao da:
- uvede plaćanje za emitovanje i stranim kanalima,
- dodeli simbolične subvencije domaćim kanalima,
- uspostavi fond za podršku domaćoj TV produkciji,
- ili razvije partnerstva za zajedničke sadržaje od javnog interesa.
🧭 Kuda vodi ovakav razvoj?
Bez strateškog promišljanja o suverenosti medijskog prostora, BiH rizikuje da izgubi glasove koji predstavljaju domaći pogled, kulturu i interese. Ovo nije pitanje „medijskog patriotizma“, već osnovnog balansa i ravnopravnosti u tržišnoj utakmici.
U eri dezinformacija, kvalitetnog i nezavisnog novinarstva treba biti više, a ne manje. Ulaganje u domaće medije nije trošak – to je investicija u informisano i slobodno društvo.
📢 Zaključak: Vreme za odgovoran i pametan zaokret
Bosna i Hercegovina se nalazi u ključnom trenutku kada je reč o medijskoj budućnosti. Odlazak Al Jazeere Balkans i potencijalno gašenje drugih nezavisnih glasova nisu samo medijski, već strateški i demokratski izazovi.
🔑 Ključno je da:
- Država i javne kompanije prepoznaju važnost informativnog suvereniteta,
- Domaće televizije dobiju podršku za ravnopravan razvoj,
- Građani zadrže pristup raznovrsnim i nezavisnim izvorima informacija.
Bez toga, televizijski prostor BiH lako može postati produžena ruka vanjskih interesa, što dugoročno ne koristi ni demokratiji ni građanima.
