Bio sam na poslovnom ručku, u ozbiljnoj atmosferi, kada sam u istom restoranu — sasvim neočekivano — ugledao poznato lice. Moju suprugu.
Pre samo dvadesetak minuta poslala mi je poruku:
„Kod kuće sam, opuštam se uz masku za lice. Jedva čekam da dođeš! 😊“
Čak je poslala i selfie.
Zbunio sam se. Delovala je potpuno opušteno, sama za stolom, gledala u telefon i smeškala se. Pitao sam se — kome piše? Šta radi ovde?
Skupio sam hrabrost i prišao.
Kada me ugledala, na licu joj se videlo iznenađenje, pa i mala neprijatnost. Pre nego što sam uspeo da bilo šta kažem, prišao je konobar — sa kesama u ruci.
Unutra je bila hrana. Moje omiljeno jelo.
Prepoznala je moj pogled i kroz osmeh tiho rekla:
„Htjela sam da te iznenadim. Spremam ti večeru kod kuće, pa sam došla da je preuzmem… da misliš da sam kuhala.“
Nasmejao sam se. I odjednom, sve što je izgledalo kao sumnja — pretvorilo se u zahvalnost.
Nekad su stvari upravo onakve kakve treba da budu.
