Imam jednu divnu prijateljicu koja dolazi iz skromnijih životnih okolnosti. Iako mnogi nisu razumeli naše prijateljstvo, ono je s godinama postalo čvrsto i iskreno. Njeni roditelji trenutno nisu zaposleni, i ponekad im je život izazovan, ali to nikada nije uticalo na naš odnos.
Često dolazi kod mene – volim da je ugostim, spremim nešto ukusno, donesem slatkiše i sokove, jednostavno da se zajedno radujemo malim stvarima. Ponekad joj poklonim odeću, govoreći kako joj bolje stoji, iako je zapravo biram baš za nju. Želim da se pored mene oseća ravnopravno, jer to i jeste – potpuno ravnopravna.
Bilo je onih koji su me upozoravali da će me možda iskoristiti ili razočarati, ali ona je dokazala upravo suprotno. Zbog nje sam možda izgubila neka poznanstva, ali sam dobila pravo prijateljstvo.
Juče mi je bio rođendan i dobila sam poklon koji me duboko dirnuo – srebrne naušnice koje je kupila novcem koji je štedela skoro godinu dana. Za mene je to bilo više od poklona – bio je to dokaz pažnje, ljubavi i istinskog prijateljstva.
Možda za nekoga 50 eura i nisu mnogo, ali meni je to bio jedan od najvrednijih i najlepših poklona koje sam ikada dobila.
