Ova priča govori o jednoj ženi i njenom ličnom doživljaju tokom posete manastiru Ostrog. Njeno iskustvo je duboko emotivno i duhovno, iako je u početku izgledalo da do tog putovanja možda nikada neće doći.
Dugo je planirala posetu ovom svetom mestu, ali su razne životne okolnosti – manjak vremena, novca i loši vremenski uslovi – stalno odlagale odlazak. Kada je već bila na ivici da odustane, iznenada je stigao poziv: besplatno putovanje do Ostroga, sa prevozom i noćenjem. Sve se poklopilo bez njenog truda, kao da je “pozvana” u pravom trenutku.
Noćno putovanje proteklo je mirno, a dolazak u podnožje planine probudio je snažne emocije. Uspon mini-busom do manastira bio je izazovan za neke putnike, ali ona je osećala duboki unutrašnji mir. Kada je stigla do donjeg manastira, odlučila je da se pešice popne do gornjeg – uprkos napornom putu i fizičkom naporu.
Upoznala je dve saputnice s kojima je nastavila uspon. Uska staza i stepeništa vodili su je kroz prirodu, a osećaj pripadnosti i podrške sve vreme je bio prisutan.
Po dolasku, čekala je u redu da celiva mošti Svetog Vasilija Ostroškog. Nakon dva sata čekanja na suncu i sa sve jačom glavoboljom, konačno je došla na red. Kako sama opisuje, u trenutku kada je dotakla mošti – bol je nestala, a um joj se ispunio mirom. Bio je to lični doživljaj koji je na nju ostavio snažan utisak.
Tokom večeri, nastavila je da istražuje prostor manastira, diveći se otvorenosti i ljubaznosti monaha i volontera. Podelili su svetu vodu, ulje, utehu i osmeh svima koji su to želeli.
Te noći, spavala je pod otvorenim nebom, zajedno sa ostalim hodočasnicima. U snu, kako tvrdi, doživela je neobično iskustvo: videla je monaha koji je znao za njenu ljubav prema pisanju pesama, i tražio da mu recituje jednu. U tom snolikom trenutku, on se pomolio za nju i doneo joj osećaj unutrašnjeg olakšanja.
Nakon buđenja, ugledala je ikonu Svetog Vasilija i, kako tvrdi, čudesan prizor svetlosti bez vidljivog izvora. Taj trenutak ostao je urezan u njenom sećanju kao simbol vere, mira i lične preobrazbe.
Na kraju putovanja, kako kaže, shvatila je da čak i iz teških životnih okolnosti, baš kao iz stene, može da izraste nešto nežno i vredno – poput cveta. To joj je dalo novu snagu i veru da iz tuge može da se rodi mir.
⚠️ Napomena:
Ova priča predstavlja lično iskustvo i ličnu interpretaciju doživljaja posete manastiru Ostrog. Sadržaj ne pretenduje na univerzalnu istinu niti na religijsko ubeđivanje, već je podeljen u informativno-emotivne svrhe.
