Muž je, kao i svakog dana, došao kući s posla. Čim je skrenuo u dvorište, zatekao je neobičan prizor: troje djece u pidžamama, blatnjava i nasmijana, trčkaraju po travnjaku. Svuda po dvorištu razbacane kutije hrane, omoti čokolade, otvorena vrata auta, ulazna vrata širom otvorena – a psa nigdje na vidiku.
Sa sve većom brigom, ušao je u kuću.
U dnevnoj sobi – potpuni haos. Lampa prevrnuta, tepih zgužvan, televizor na najglasnije, a soba zatrpana igračkama. Kroz kuhinju je samo prošetao u čudu: sudopera puna prljavih sudova, frižider otvoren, ostaci hrane svuda, čak i po podu – a usred kuhinje, mala gomila pijeska!?
Zabrinut, krenuo je na sprat, preskačući igračke i razbacanu odjeću. Iz kupatila je curila voda. Otvorio vrata – voda u kadi puna pjene, peškiri natopljeni, toalet papir razvučen od zida do zida.
U žurbi je otvorio vrata spavaće sobe – i tamo ga je dočekala ona.
Njegova žena, u pidžami, opušteno leži na krevetu, čita knjigu i smiješi mu se.
Zatečen, pita je:
– Šta se, pobogu, ovdje danas dogodilo!?
Ona ga je pogledala s osmijehom i rekla:
– Znaš kad svaki dan dođeš kući i pitaš: “Šta si ti uopšte radila po cijeli dan?!”
– Pa… znam.
– E pa, danas to nisam radila.
I nastavila da čita. 📖🙂
🟡 Poruka ove priče:
Ponekad zaboravimo koliko truda, energije i ljubavi je potrebno da bi dom svakodnevno “funkcionisao”. Kada taj rad na kratko nestane – razlika postaje očigledna.
Cijenite one koji vode kuću. Oni rade više nego što se vidi.
