U određenim periodima svog života, Jovanka Broz i njena sestra Nada Budisavljević bile su delimično otuđene – što se u velikoj meri može pripisati teškom detinjstvu. Smrt njihovih roditelja u ranim godinama dovela je Nadu i njihovu treću sestru Zoru do života u internatima i ustanovama za nezbrinutu decu. Uprkos izazovima, Nada je završila školovanje iz oblasti jezika i književnosti, a kasnije je radila kao bibliotekarka.
Jedan deo života provela je i u rezidenciji u Užičkoj 15, gde su zajedno boravili Jovanka i Josip Broz Tito. Bila je svedok mnogih trenutaka iz njihovog svakodnevnog života, ali je, kao i mnogi drugi u blizini tog domaćinstva, poštovala visoke standarde diskrecije i privatnosti. Iako se pominje postojanje ugovora o poverljivosti za pojedine članove osoblja i saradnike, autor ovog osvrta navodi da takav ugovor lično nije potpisao, ali je i pored toga uvek poštovao privatnost porodice Broz.
Nada Budisavljević je 2015. godine objavila knjigu „Moja sestra Jovanka Broz“, koja pruža dragocen i intiman uvid u život žene koja je decenijama bila uz Tita. Kroz Nadine memoare, čitaoci dobijaju sliku o Jovankinoj doslednoj lojalnosti, snazi i tihoj posvećenosti. Autorka prikazuje Jovanku kao izuzetno diskretnu osobu, koja je svoj privatan život držala podalje od javnosti.
Godina 1952. donela je iznenađenje – Jovanka je objavila da planira brak sa Titom, što je, prema autorovim rečima, izazvalo iznenađenje u porodičnom krugu, s obzirom na ogroman respekt koji je Tito uživao. Ipak, taj brak nije promenio Jovankin karakter – ostala je skromna, posvećena i dostojanstvena.
Kasnije su usledile promene u raspodeli životnog prostora, uključujući i preseljenje u Užičku 9, a odnosi među članovima porodice ostali su složeni, ali prožeti uzajamnim poštovanjem. Jovanka je izražavala zabrinutost za one bez krova nad glavom, što je svedočilo o njenoj brizi za druge, čak i unutar najbližeg kruga.
Na kraju, kako navodi Nada, Jovankina povezanost sa Titom bila je duboka i snažna – gotovo monaška u svojoj odanosti. Njena snaga i stabilnost bile su istovremeno i osobine koje su drugi ponekad zloupotrebljavali. Kroz ove memoare, otvara se drugačiji pogled na ženu koja je igrala važnu, iako često nedovoljno sagledanu, ulogu u istoriji bivše Jugoslavije.
