Već 15 godina sam u braku sa ženom koju iskreno volim. Naša veza je prošla kroz mnogo toga – i lepog i teškog. U poslednje vreme, primetio sam da se nešto promenilo. Njena potreba za bliskošću je opala, a i moj blizak prijatelj, koji nas dobro poznaje, skrenuo mi je pažnju da možda nešto nije u redu.
Po prirodi posla često sam odsutan – terenski sam radnik i po nekoliko meseci nisam kod kuće. Te misli su počele da me opsedaju. Umesto da razgovaram sa suprugom, napravio sam veliku grešku – odlučio sam da nadgledam situaciju, što je bio pogrešan potez.
Umesto da odem na posao u inostranstvo, iznajmio sam sobu u gradu i provodio dane u iščekivanju odgovora. Međutim, ono što sam na kraju saznao nije bilo ono što sam očekivao. Moja supruga je otkrila šta sam uradio. Stala je pred jednu od kamera i jasno mi poručila koliko je povređena. Rekla je da je razočarana, da je izgubila poverenje i da posle toga ne vidi budućnost za nas dvoje.
Bio sam šokiran, ali nisam mogao da je krivim. U tom trenutku shvatio sam da sam prešao granicu koju ne bih smeo. Umesto da otvoreno razgovaramo o problemima, ja sam izabrao sumnju. I to me je koštalo mnogo više nego što sam mislio da će ikada koštati.
Ova priča je moja lekcija. Poverenje se gradi godinama, a može se izgubiti u trenutku. Ako ste u nedoumici – razgovarajte. Iskrenost, koliko god bila teška, uvek je bolja od nepoverenja.
