Nisam očekivala da ću se naći u situaciji koja će me potpuno emocionalno iscrpeti. Imam 44 godine, udata sam, i do skoro sam verovala da umem da jasno postavim granice. Međutim, događaji iz poslednjih nedelja pokolebali su me.
Jedan znatno mlađi komšija, gotovo 20 godina mlađi od mene, počeo je da mi poklanja neuobičajeno mnogo pažnje. U početku sam to ignorisala, misleći da će prestati. Međutim, pozivi, poruke, pa čak i dolasci na moja vrata postali su sve češći i neprijatniji.
Iako sam više puta jasno stavila do znanja da me takvo ponašanje uznemirava i da nisam zainteresovana, njegova upornost nije jenjavala. Situacija je postala toliko napeta da je moj suprug počeo da primećuje promene u mom ponašanju, iako mu ništa nisam govorila, želeći da izbegnem nepotrebnu tenziju u porodici.
Na kraju sam, misleći da ću rešiti stvar, pristala da razgovaram s njim uživo kako bih stavila tačku na sve to. Međutim, to nije bilo mudro rešenje. Našla sam se u situaciji koja me je emocionalno i psihički slomila.
Kada sam se vratila kući, shvatila sam koliko je važno na vreme postaviti granice i tražiti podršku. Laganje suprugu, čak i uz dobru nameru, samo me je još više opteretilo. U dubini duše, znam da sam pogrešila što sam stvari pokušala da rešim sama.
Ovo iskustvo me naučilo koliko je važno govoriti otvoreno, tražiti pomoć i nikada ne potcenjivati moć komunikacije u braku. Greške su deo života, ali način na koji ih rešavamo određuje ko smo.
