Dok se rat u Ukrajini nastavlja i ulazi u svoju treću godinu, fokus geopolitičkog nadmetanja pomera se na druge ključne tačke u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Prema analizi dr. Ivane Stradner, savjetnice u Fondaciji za odbranu demokratija, Rusija intenzivira aktivnosti hibridnog rata u Moldaviji, Gruziji i na Zapadnom Balkanu, koristeći se ne samo vojnim metodama, već i političkom destabilizacijom, informacionim operacijama i ekonomskom prisilom.
Moldavija – sledeća meta u geopolitičkom sukobu
Moldavija, mala evropska država smeštena između Ukrajine i Rumunije, suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog ruskog uticaja. Ruska obavještajna služba nedavno je optužila NATO da ovu zemlju pretvara u „bazu za sukob s Rusijom“, dok ruski mediji šire tvrdnje o navodnoj prisutnosti zapadnih obavještajaca i stranom uplitanju u predstojeće moldavske izbore.
Stradner u svojoj analizi objašnjava da Moskva koristi metode poput podrške separatističkim regijama, informativne manipulacije i finansiranja političkih aktera kako bi ostvarila svoje interese bez otvorene vojne intervencije. Primer toga je regija Pridnjestrovlje, u kojoj su već godinama stacionirane ruske trupe, a takođe se navodi da je proruski oligarh Ilan Shor navodno potrošio milione dolara za manipulaciju glasačima tokom izborne kampanje.
Predstojeći izbori u Moldaviji, zakazani za 28. septembar 2025. godine, mogli bi biti prelomni trenutak za pravac zemlje – ka Evropskoj uniji ili nazad u orbitu ruskog uticaja.
Bosna i Hercegovina – krhki mir pod pritiskom
Zapadni Balkan, posebno Bosna i Hercegovina, takođe je ponovo u fokusu ruskog strateškog interesa. Ove godine se obeležava tri decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, koji je zaustavio krvavi sukob 1990-ih, ali zemlja i dalje ostaje podeljena duž etničkih linija.
Stradner upozorava da Rusija koristi upravo te podele kako bi destabilizovala politički sistem BiH. Političke tenzije pojačava i retorika predsednika entiteta Republika Srpska, Milorada Dodika, koji otvoreno govori o secesiji, što bi moglo dovesti do ozbiljnih posledica za mir i stabilnost u regionu.
„Kremlj pokušava pokazati da je NATO nesposoban da održi mir na Balkanu, čime nastoji da se pozicionira kao ključni faktor u rešavanju regionalnih sukoba“, navodi Stradner.
Gruzija – tiha destabilizacija i povratak u rusku orbitu
Sličan scenario odvija se i u Gruziji, gde populistička stranka Gruzijski san, koja trenutno obnaša vlast, sve više usklađuje politiku sa Moskvom. Uvođenje zakona o „stranim agentima“, gotovo identičnog ruskom zakonu koji je suzio prostor civilnog društva, izazvalo je masovne proteste širom zemlje.
Prema američkoj vojnoj obavještajnoj analizi, Rusija „gotovo sigurno želi da Gruziju vrati u svoju sferu uticaja“. Odluka vlasti da obustavi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji do 2028. dodatno pojačava zabrinutost među građanima i međunarodnim partnerima.
U Abhaziji i Južnoj Osetiji, otcijepljenim regijama koje su pod ruskom kontrolom još od sukoba 2008. godine, Moskva nastavlja sa širenjem separatističke retorike, čime se dodatno podstiču tenzije unutar Gruzije.
Zašto Zapad mora reagovati
U svojoj analizi, dr. Stradner poziva međunarodnu zajednicu – posebno Veliku Britaniju i njene partnere – da odgovore na ruske hibridne aktivnosti strateški, kroz zajedničke informacione kampanje, diplomatski pritisak i jačanje otpornosti demokratskih institucija u pogođenim zemljama.
„Putin sve češće koristi asimetrična sredstva kako bi izazvao haos i ometao Zapad. Ako ne reagujemo odlučno, zemlje poput Moldavije, Gruzije i Bosne i Hercegovine mogle bi postati žrtve tih igara“, zaključuje Stradner.
Zaključak
Geopolitička borba između Zapada i Rusije više nije ograničena na Ukrajinu. Hibridni rat se širi – kroz informacije, političku manipulaciju i podršku lokalnim akterima – na druge regione koji su već ranjivi zbog unutrašnjih podela. Kako bi se sprečila dalja destabilizacija, potrebna je međunarodna solidarnost, jačanje demokratskih institucija i podrška državama koje žele evropsku budućnost.
