Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi iz prvog reda partijskog skupa SNS-a, ili promocije Pokreta za narod i državu, kako god, uzdignute glave smeškao se predsedniku Aleksandru Vučiću, koji ga je pohvalio što se u subotu nije sakrio „kao neki“, već je ponosno došao na „najveći skup u istoriji Niša“.
„Malopre sam video i sad vidim da je ovde, molim vas veliki aplauz za selektora Srbije Dragana Stojkovića Piksija, nišku legendu, koji se nije sakrio kao mnogi drugi i došao je da bude večeras sa nama. U junu ili julu igraš tamo protiv Albanije, da ih pobediš“.
Ponosan je bio Piksi na sebe što ga je predsednik spomenuo i „pomazio po glavi“, nije da nije.
Glava selektora Stojkovića nije bila tako uzdignuta i kada ga je pred utakmicu baraža sa Austrijom za opstanak u A diviziji Lige nacija, pre samo par meseci, novinar nova.rs pitao za mišljenje o situaciji u Srbiji, s obzirom na to da je nekoliko sekundi ranije konferenciju za novinare otvorio pričom o tragičnim dešavanjima u Severnoj Makedoniji, tačnije o tragediju u Kočanima, kada su stradale 62, uglavnom mlade osobe.
„Osvrnuli ste se na tragediju u Severnoj Makedoniji, a brojni sportisti do sada su se oglašavali i po pitanju protesta u Srbiji zbog pada nastrešnice, da li imate neko mišljenje o svemu što se desilo“, pitao je naš kolega Dušan Marković.
Umesto da odgovori na bilo koji način o protestima koje su studenti pokrenuli zbog smrti šesnaestoro ljudi u Novom Sadu, on je odlučio da ćuti, sagne glavu, žvrlja nešto po papiru i sačeka da ga spretniji izvuku iz za njega očigledno neugodne situacije.
Jer da je odgovorio možda bi mu zamerio onaj čijom se podrškom godinama besomučno hvali.
Iskreno, privatna je stvar Dragan Stojkovića koga će da podržava i kome će da aplaudira, i to pravo niko ne može da mu uskrati.
Ali, Piksi je selektor fudbalske reprezentacije Srbije, sporta i zemlje čije rezultate prate njegovi partijski drugovi, ali i „neki drugi“, znate već: „izdajnici“, „ustaše“, „plaćenici“, „sektaši“, „rušitelji države“, „blokaderi“, „teroristi“, „neradnici“, „nasilnici“, „otmičari“, „boljševički plenumaši“, „obojeni revolucionari“, „Crveni Kmeri“, „balavurdija“, „foteljaši“, „blokaderišta“, „privilegovani i bogati“…“______________“ (dopuni niz, p.a.), tako da njegove privatne stvari mogu da utiču i te kako na atmosferu oko fudbalske reprezentacije, koja, složićete se, nije baš sjajna.
Ok, rezultati jesu primarni za rad jednog selektora, i jedino bi oni trebalo da se cene, ali ako izostaju, onda u prvi plan isplivaju i neke druge vrednosti.
Jeste Piksi odveo Srbiju na Mundijal (svaka čast za pobedu nad Portugalom), jeste odveo i na Evro (bolje da ne pišemo kako), jeste i u A ligu nacija, ali jeste se obrukao i u Kataru na svetskom i u Nemačkoj na evropskom prvenstvu, na istim takmičenjima na koje nas je i odveo. I u redu je što su mu oproštena ta brukanja, jer znate – kontinuitet u radu, ali zašto isti status nije imao i, na primer, Slavoljub Muslin koji nije forsirao jednog igrača, a jeste Srbiju odveo na Mundijal u Rusiju 2018? Odgovor je jednostavan – „nije imao podršku onog kojeg je trebalo da ima“, a uz to je predsednik Fudbalskog saveza Srbije tada bio Slaviša Kokeza, srećni bilioner koji je Vučića ujeo za srce, doduše nešto kasnije kad nije hteo da odgovori na poligrafu na pitanje da li je učestvovao u pripremi „atentata“.
„Ne razumem zašto je čovek u kojeg sam imao poverenje odbio poligraf, posebno zato što mu je rečeno da može da ide samo sa pitanjem da li je učestvovao u pripremi moje likvidacije“, rekao je tada Vučić, a Kokeza mirno i bez ujdurme otperjao iz Srbije.
E, sad… Neko s „druge strane“ može da kaže: „Pa, i Novak je podržao studente“. Jeste, kako god ko njegove objave tumačio, ali od naših studenata niste čuli ništa ružnije od poruke – nisi nadležan. Aplaudirati osmesima, zagrljajima, ljubavi, žrtvovanju, pameti, budućnosti, težnji za pravednijim društvom – jeste za svaku pohvalu.
Smeškati se iz prvog reda, sa žvakom u ustima, uvredama i pretnjama na račun onih koji ne misle isto nije čak ni za komentarisanje.
Ali, da se vratim na početak i „emotivni odnos“ Piksija i Ace Srbina.
Te 2020. tada još uvek nezaposleni Piksi u FSS prisustvovao je polaganju kamena temeljca fabrike „Toyo tires“. I to je sjajno, naš čovek poštovan u Japanu došao je da podrži ulaganje u Srbiju.
(nova.rs)
