U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, praznik prepodobnog Zosima Tumanskog obeležava se 21. avgusta, zajedno sa praznikom prepodobnog Jakova. Ovaj dan je za mnoge vernike vreme tišine, molitve i promišljanja – prilika da se pronađe unutrašnji mir i snaga u duhovnoj tradiciji.
Ko je bio prepodobni Zosim Tumanski?
Prepodobni Zosim bio je monah isihasta iz reda monaha Sinaita, koji je sredinom 14. veka došao u Srbiju u vreme kneza Lazara.
Prema predanju, tokom lova, Miloš Obilić je slučajno ranio pustinjaka Zosima. Prema istoj priči, Zosim je tada izgovorio reči koje su kasnije povezane s osnivanjem manastira Tumane: „Tu me mani“ – što se tumači kao želja da ostane u samoći do kraja života.
Manastir Tumane – mesto molitve i tradicije
Manastir Tumane, smešten devet kilometara od Golupca, kroz vekove je obnavljan više puta. Posebno se ističe obnova 1910. godine, koja je prošla bez ljudskih žrtava, što se u narodu smatra značajnim.
Godine 1936, ruski monasi su u manastir doneli ikonu Presvete Bogorodice Kurske i tom prilikom su otkrivene mošti prepodobnog Zosima. Od tada se razvija praksa litija i posećivanja isposnice.
Danas je manastir jedno od posećenijih mesta duhovnog značaja, koje okuplja vernike iz raznih krajeva. Ljudi dolaze sa različitim duhovnim potrebama – za molitvu, osnaženje i lični mir.
Obeležavanje praznika
Pored 21. avgusta, u manastiru se 1. juna organizuje poseban događaj: presvlačenje moštiju prepodobnog Zosima, litija do isposnice i zajedničke molitve.
U domaćinstvima, vernici često pale sveće i kandilo, posvećujući dan molitvi i tišini, uz poštovanje tradicije.
Verovanje i duhovna poruka
Verovanje u duhovnu zaštitu svetitelja, kao i svedočenja vernika o snazi molitve, deo su bogatog narodnog predanja. Za mnoge, obraćanje svetitelju predstavlja izraz lične vere i nade – ne kao garancija konkretnih ishoda, već kao način da se pronađe snaga u teškim trenucima.
Zaključak
Praznik prepodobnog Zosima Tumanskog podseća na značaj duhovne tradicije i molitve. Za vernike, to je prilika da se povežu s istorijskim nasleđem i pronađu unutrašnji mir kroz tišinu, veru i zahvalnost.
Manastir Tumane i danas ostaje mesto susreta duhovnosti, istorije i zajedničke molitve.
