“Probudila sam se u 3 ujutro i vidjela 12 propuštenih poziva od mame i poruku koja je glasila: „Opljačkana sam! Dođi brzo!“ Bez razmišljanja sam pojurila prema njenoj kući.
Kad sam stigla, mama je zbunjeno rekla: „Nisam ti poslala poruku!“ Pokazala sam joj svoj telefon. U trenu je problijedila i otišla unutra. Kad se vratila, držala je svoj telefon u ruci i pokazala mi neposlanu poruku na mom broju.
Rekla je: „Napisala sam ovo, ali nikad nisam poslala. U posljednjem trenutku sam se predomislila.“ Poruka je glasila: „Dušo, budi oprezna! Upravo sam vidjela na vijestima da je tvoj grad u opasnosti. Bilo je nekoliko pljački blizu tvoje kuće.“
Zaledila sam se. Ako ona nije poslala poruku… ko jeste? A propušteni pozivi – ako nisu bili od nje, ko me onda zvao?
Provjerila sam je li na sigurnom, ostala kod nje još oko sat vremena, a zatim krenula kući.
Kad sam stigla, ulazna vrata su bila odškrinuta. U stomaku mi se stvorio težak čvor. Kad sam ušla, zatekla sam haos – stvari su bile razbacane, a nekoliko vrijednih predmeta nestalo. Neko je provalio.
Do danas me prođu trnci kad pomislim na to. Je li to bila samo čudna slučajnost? Ili je neko hakirao mamin telefon kako bi me namamio da odem? Bila sam toliko uzdrmana da sam nekoliko sedmica kasnije prodala kuću i odselila se.”
(Izvor: Brightside / Novi.ba)
