Snaha i brat su se uselili u našu kuću. Renovirali su svoju sobu i čekaju bebu. Snaha je nekoliko puta rekla da će “sve svakako ostati njima”.
Ja sam ćutala da ne pravim scenu u kući. Međutim, jednom sam rekla da ću uzeti sve što mi po zakonu pripada, pa i pola kuće. To nikome nije bilo drago, ni roditeljima.
Sada oni planiraju da kupe ili naprave svoju kuću, beba je skoro stigla, a roditelji mene krive što će morati uz malu bebu da se bave i kućom.
Ljudi često ne shvataju koliko je teško živjeti s mnogo ljudi pod jednim krovom, posebno sa malim djetetom.
Brat je često u sredini, nesiguran i zbunjen, između supruge koja želi sve za sebe (iako joj to ne pripada), roditelja i mene.
Poruka za sve: ne treba grabežljivo uzimati tuđe. Svako ima svoje roditelje i svoje nasljedstvo. Ja sam dijete svojih roditelja, a ne snaha.
