U eri online kvizova i testova ličnosti, jedan psihološki test iz prve polovine 20. veka i dalje privlači pažnju zbog svoje neobične simbolike i mogućnosti za ličnu refleksiju. Reč je o Sondi testu, koji je osmislio mađarski psihijatar Leopold Sondi još 1935. godine. Ovaj test poziva nas da se zapitamo – šta nas intuitivno privlači ili odbija na osnovu izraza lica?
Šta je Sondi test?
Sondi test je projekcioni psihološki eksperiment koji se bazira na ideji da naši izbori među licima sa izraženim emocionalnim izrazima mogu otkriti podsvesne reakcije i osećanja.
U klasičnoj verziji, test se sastojao od 48 crno-belih fotografija ljudi sa različitim psihološkim stanjima. Ispitanici su birali:
- lica koja im se najviše dopadaju
- lica koja ih najviše uznemiravaju ili odbijaju
Cilj nije bio da se postavi dijagnoza, već da se kroz emocionalne reakcije osvetle obrasci u načinu na koji nesvesno reagujemo na određene osobine ili izraze.
🔍 Napomena: Ovaj test se danas ne koristi u kliničkoj praksi i ne zamenjuje stručnu psihološku procenu. Pre svega se koristi u edukativne i simboličke svrhe.
Ko je bio Leopold Sondi?
Leopold Sondi (1893–1986) bio je mađarski psihijatar koji je razvio teoriju genotropizma – ideju da nas nesvesne sile vode ka određenim ljudima, ne samo kroz ponašanje, već i kroz dublje psihološke obrasce. Sondi je verovao da naše izbore oblikuju nesvesne porodične veze, potisnute želje i emocije koje nismo u potpunosti svesni.
Kako funkcioniše test?
Danas je najpoznatija pojednostavljena online verzija testa, koja se bazira na malom broju izražajnih portreta.
Zadatak je jednostavan:
👉 Koje lice vas najviše uznemirava ili vam stvara nelagodnost?
Iako se ovo pitanje može činiti banalnim, izbor često izaziva emotivnu reakciju koja pruža uvid u ono što potiskujemo ili izbegavamo kod sebe i drugih.
Primeri mogućih tumačenja (simbolički):
🧠 Rezultati nisu dijagnostički – već refleksivni.
- Lica s izraženom agresijom – mogu simbolizovati potisnutu napetost, potrebu za kontrolom ili samoodbranom.
- Tužni ili povučeni izrazi – mogu ukazivati na saosećanje, prepoznavanje tuge ili introvertnost.
- Izražajni, dramatični pogledi – neki ljudi ih povezuju sa unutrašnjom nesigurnošću, potrebom za potvrdom ili emotivnom reaktivnošću.
- Nespecifični, „zamrznuti“ izrazi – mogu izazvati nelagodnost kod onih koji se teško suočavaju s nejasnim ili nepredvidivim emocijama.
Kako tumačiti vlastitu reakciju?
Test ne nudi gotove odgovore – ali može biti zanimljiva ulazna tačka za ličnu refleksiju.
Postavite sebi sledeća pitanja:
- Šta me tačno uznemirava kod ovog izraza?
- Da li me podseća na neku osobu iz mog života?
- Da li prepoznajem u sebi slične emocije ili reakcije?
📌 Zapišite svoje misli – često tek kasnije uviđamo povezanost između nesvesnog osećaja i stvarnog životnog iskustva.
Da li je test pouzdan?
U naučnoj psihologiji, Sondi test se danas smatra istorijskim primerom projekcionog testa – slično Roršahovim mrljama. Nije standardizovan, niti se koristi kao dijagnostički alat. Ipak, njegova snaga je u tome što podstiče introspekciju i razgovor.
Za one koji se bave ličnim razvojem, emocionalnom inteligencijom i psihologijom, može biti zanimljiv alat za samoistraživanje.
Zaključak: Refleksija, a ne analiza
Sondi test nas ne analizira – on nas poziva da se zapitamo šta izaziva nelagodu, zašto i kako te reakcije oblikuju naš doživljaj sebe i drugih.
Ne postoji „tačan“ ili „pogrešan“ izbor. Postoji samo lična interpretacija.
👁 Ponekad, ono što nas najviše uznemirava – nosi i ključ dubljeg razumevanja.
